SOLVERA LYNX BLOG
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU MERENJA POTROŠNJE ENERGIJE I UPRAVLJANJA ENERGIJOM?
MERENJE KAO OSNOVA - UPRAVLJANJE KAO STRATEGIJA
U ovom tekstu razmatramo razliku između osnovnog merenja potrošnje energije i celovitog pristupa upravljanju energijom. Fokusiramo se na značaj kvalitetnog prikupljanja podataka kao temelja za donošenje efikasnih odluka, kao i na razvoj sistema za upravljanje energijom u skladu sa standardima poput ISO 50001. Naglašavamo da samo merenje, bez podrške analitike, procesne strukture i ciljano usmerenih mera, ne doprinosi stvarnom smanjenju potrošnje. Kroz konkretan primer iz industrijskog okruženja pokazujemo kako sistematsko upravljanje energijom može dovesti do prosečnih ušteda između 10% i 30%.
Sa prelaskom ka niskougljeničnoj ekonomiji, raste značaj efikasne upotrebe energije u svim sektorima. Tehnološki napredak u poslednjim godinama omogućio je izuzetno precizno praćenje potrošnje energije, ali samo merenje ne obezbeđuje energetsku efikasnost. Upravljanje energijom, kao sistematski pristup, nadilazi pasivno prikupljanje podataka i obuhvata analizu, optimizaciju i sprovođenje korektivnih mera. Cilj ovog teksta je da jasno definiše razliku između merenja potrošnje energije i upravljanja energijom, kao i da prikaže efekte oba pristupa.
MERENJE POTROŠNJE ENERGIJE
Merenje potrošnje energije podrazumeva prikupljanje podataka o količini utrošene energije u određenom vremenskom periodu. Merni sistemi – od osnovnih brojila električne energije do naprednih sistema za praćenje više parametara (npr. struja, napon, jalova energija) – omogućavaju uvid u količinsku potrošnju.
Ciljevi merenja su:
- Praćenje trenutne potrošnje energije,
- Poređenje potrošnje u različitim vremenskim periodima,
- Otkrivanje osnovnih odstupanja.
Iako je merenje preduslov za poboljšanje energetske efikasnosti, istraživanja pokazuju da samo beleženje podataka u 70–80% slučajeva ne vodi ka konkretnim merama, ukoliko nije integrisano u sistem odlučivanja (IEA, 2022).
UPRAVLJANJE ENERGIJOM
Upravljanje energijom predstavlja strukturisan pristup poboljšanju energetske efikasnosti u organizaciji. Ključnu ulogu ima standard ISO 50001, koji definiše proces kontinuiranog unapređenja energetske efikasnosti kroz politiku, ciljeve, merenja, analize i mere (ISO, 2018).
Ključni elementi sistema za upravljanje energijom su:
- Sprovođenje energetskog pregleda (identifikacija potrošnje i mogućnosti za unapređenje),
- Postavljanje pokazatelja energetske performanse (EnPI),
- Uvođenje mera za optimizaciju upotrebe energije,
- Kontinuirano praćenje i optimizacija.
Standard ISO 50001:2018 pruža okvir za efikasno uvođenje upravljanja energijom. Nove smernice naglašavaju važnost kontinuirane analitike, brzog reagovanja na odstupanja i uključivanja energetskog menadžmenta u celokupnu poslovnu strategiju.
Upravljanje energijom obuhvata i organizacione promene, obuku zaposlenih, kao i primenu naprednih alata kao što su sistemi za upravljanje energijom (EMS), koji omogućavaju automatizovanu obradu podataka i identifikaciju potencijala za unapređenje.
Poređenje: merenje i upravljanje.
| Aspekt | Merenje potrošnje energije | Upravljanje energijom |
| Svrha | Prikupljanje podataka o potrošnji | Optimizacija potrošnje i smanjenje troškova |
| Aktivnosti | Instalacija brojila, prikupljanje | Analiza, mere, praćenje, unapređenja |
| Rezultati | Informacije o potrošnji | Smanjena potrošnja, veća efikasnost |
| Održivi efekat | Ograničen | Visok |
Tabela 1: Poređenje između merenja potrošnje energije i upravljanja energijom
Na osnovu više od 22 godine iskustva zaključujemo da preduzeća koja uvedu sistematsko upravljanje energijom ostvaruju uštede od 10% do 30% u poređenju sa početnim stanjem.
Samo merenje, bez sprovođenja konkretnih mera, ima zanemarljive efekte.
STUDIJA SLUČAJA: INDUSTRIJSKO PREDUZEĆE U SLOVENIJI
Jedno industrijsko preduzeće u Srbiji je 2022. godine uvelo napredni sistem za upravljanje energijom, koji uključuje merenje na svim ključnim potrošnim mestima, automatsku analizu podataka i proaktivnu optimizaciju rada opreme.
Nakon godinu dana postignuti su sledeći rezultati:
- 18% smanjenje specifične potrošnje električne energije (kWh po jedinici proizvodnje),
- 25% niži troškovi za energiju (uključujući optimizaciju tarifnih modela),
- Uspostavljanje trajnog sistema za praćenje i izveštavanje upravi.
Bez aktivnog upravljanja, ovi efekti ne bi bili mogući, iako je osnovno merenje potrošnje postojalo i ranije.
Merenje potrošnje energije je osnovni korak ka boljem razumevanju energetskih tokova, ali samo po sebi ne doprinosi smanjenju potrošnje. Celovito upravljanje energijom obuhvata prikupljanje podataka, analizu, preduzimanje mera i kontinuiranu optimizaciju. Standard ISO 50001 predstavlja efikasan okvir za organizacije koje žele da poboljšaju svoju energetsku efikasnost i smanje troškove. Praktični primeri potvrđuju da sistematski pristup upravljanju energijom može doneti značajne ekonomske i održive koristi.