Uvođenje sistema za upravljanje energijom samo po sebi ne donosi trenutne uštede. Međutim, omogućava nadzor nad energetskim procesima, što vodi ka boljem razumevanju funkcionisanja sistema. To kompanijama pruža osnovu za kvalitetnije planiranje preventivnih mera i brzo korektivno delovanje u slučaju odstupanja od optimalnog rada, kao što su npr. neisključivanje mašina, curenje vazduha i vode, …

Naše iskustvo i analize pokazuju da se u velikim kompanijama često javljaju prepreke pri sprovođenju mera za energetsku efikasnost, koje su povezane sa različitim faktorima.

• Zanemarivanje troškova energije: Troškovi energije se često tretiraju kao fiksni trošak, što otežava prepoznavanje finansijskih koristi od smanjenja potrošnje energije. Ovo može da uspori uvođenje mera za povećanje energetske efikasnosti.
• Strah od promena: Strah od promena je prepreka za sprovođenje mera energetske efikasnosti. Organizacije se mogu plašiti nestabilnosti ili neuspeha, što dovodi do zadržavanja postojećih načina rada.
• Fokus na primarnu funkciju i zanemarivanje tehnoloških unapređenja: Usmerenost na obavljanje osnovne delatnosti dovodi do zanemarivanja potencijala za tehnološka unapređenja i primenu energetski efikasnih tehnologija.
• Nedostatak podsticaja za zaposlene: Izostanak podsticaja ili nagrada za zaposlene koji sprovode tehnološka unapređenja u vezi sa energetskom efikasnošću može smanjiti motivaciju za sprovođenje promena.
• Spor ulazak mladih stručnjaka: Mladi stručnjaci donose inovacije, ali njihov spor ulazak na rukovodeće pozicije može usporiti napredak u oblasti energetske efikasnosti.
• Uverenje da postojeći sistem nije moguće poboljšati: Uprkos dokazima o višestrukom povratu investicija u energetsku efikasnost tokom životnog veka objekata, uređaja i proizvoda, u kompanijama se često zadržavaju energetski neefikasna rešenja zbog početno viših troškova.

Trenutni finansijski podsticaji nisu dovoljni da značajno stimulišu investicije u nove i energetski efikasne tehnologije. Za prevazilaženje ovih prepreka potrebna je sveobuhvatna strategija koja uključuje podizanje svesti o dugoročnim finansijskim koristima, podsticajnu regulativu, kao i edukaciju i motivisanje kompanija za sprovođenje mera energetske efikasnosti. Samo tako možemo postići veću efikasnost u korišćenju energije, smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i steći konkurentsku prednost.

Ukoliko organizacije veruju da je njihov trenutni način rada najbolji mogući ili da značajna poboljšanja energetske efikasnosti nisu dostižna, mogu odustati od traženja novih prilika za optimizaciju i smanjenje potrošnje. Takva uverenja mogu voditi u stagnaciju i sprečiti primenu inovativnih rešenja i praksi za racionalno korišćenje energije.

Važno je podsticati proaktivan način razmišljanja i otvorenost za unapređenja, jer su često dostupna tehnološka rešenja i prakse koje mogu doprineti smanjenju potrošnje energije i poboljšanju energetske efikasnosti.