Zgrade su ključni element za postizanje neto nulte emisije, što postaje sve očiglednije u savremenom energetskom sistemu. Zgrade bez emisija, koje aktivno smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, danas su neizostavan deo puta ka održivoj budućnosti. Pažljivim upravljanjem energijom, korišćenjem obnovljivih izvora i primenom naprednih tehnologija možemo značajno doprineti smanjenju emisija i povećanju energetske efikasnosti zgrada.

Zgrade bez emisija su one koje gotovo u potpunosti eliminišu emisije gasova sa efektom staklene bašte iz svog svakodnevnog rada tako što uravnotežuju emisije merama za njihovo smanjenje ili korišćenjem energije iz obnovljivih izvora. Cilj ovakvih zgrada je postizanje neto nulte emisije – kada proizvedena energija iz obnovljivih izvora pokriva ili premašuje ukupnu potrošnju energije potrebne za funkcionisanje zgrade.

Sistem za upravljanje energijom u zgradama ima ključnu ulogu u ostvarenju ciljeva zgrada bez emisija, jer omogućava efikasno korišćenje energije, optimizaciju izvora i usklađivanje potrošnje sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora. Na taj način doprinosi odgovornom i održivom korišćenju resursa i smanjenju ugljeničnog otiska zgrada.

Energetska efikasnost zgrada predstavlja osnovu na putu ka neto nultoj emisiji. Zgrade su odgovorne za 40 % krajnje potrošnje energije i 36 % emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU. Smanjenje ovih emisija – bilo povećanjem efikasnosti ili smanjenjem potrošnje – ključni je korak ka postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Poseban potencijal leži u činjenici da je čak 75 % postojećih zgrada u EU energetski neefikasno i da će zahtevati sveobuhvatnu energetsku obnovu.

Važno je da zgrade postanu energetski efikasnije. Ključni su mere za smanjenje potrošnje energije i korišćenje obnovljivih izvora, a dodatno i upravljanje energijom, termička izolacija, energetski efikasna stolarija, napredni sistemi grejanja i hlađenja itd. Samo tako je moguće smanjiti ukupnu potrošnju i posledično emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada u EU predviđa da sve nove zgrade moraju biti bez emisija. Od 2028. godine to će važiti za sve nove zgrade u javnom vlasništvu, a od 2030. za sve nove zgrade. Takođe, od 2030. godine biće obavezna energetska sertifikacija za sve nove zgrade. (Evropski savet, 2023)

Korišćenje električne energije proizvedene u zgradama iz obnovljivih izvora predstavlja ključni element za postizanje neto nulte emisije. Posebno značajan izvor među njima je solarna energija.

U Sloveniji je tokom 2022. godine zabeležen izuzetan porast broja solarnih elektrana. Podaci pokazuju da je instalirano rekordnih 12.231 solarnih elektrana, što je gotovo duplo više nego godinu dana ranije, kada ih je bilo 6.307. Ako se vratimo još dve godine unazad, rast je još izraženiji – 2020. godine bilo ih je svega 3.961. Iako je većina ovih elektrana namenjena domaćinstvima za sopstvenu potrošnju, ovakav brz razvoj solarne energije značajno je povećao i ukupni udeo proizvedene energije iz solarnih izvora u nacionalnom energetskom miksu. (Varčevanje energije, 2023)

Tokom 2022. godine u Sloveniji je proizvedeno 4.308 GWh električne energije iz obnovljivih izvora (OIE), što je predstavljalo pad od 25 % u odnosu na 2021. godinu. Razlog za ovakav pad bile su nepovoljne hidrološke prilike koje su dovele do 24 % smanjenja proizvodnje hidroelektrana. Ipak, ohrabruje podatak da se proizvodnja solarne energije povećala za čak 49 % u poređenju sa prethodnom godinom, najviše zahvaljujući razvoju sistema za sopstvenu potrošnju. I dalje se najveći deo energije iz OIE proizvodi u hidroelektranama, koje ostaju najznačajniji izvor obnovljive energije u Sloveniji. (AGEN RS, 2023)

Uvođenje podsticajnih šema za OIE i kogeneraciju toplotne i električne energije (SPTE) još 2009. godine, zajedno sa merama za podsticanje sopstvene potrošnje, dovelo je do većih ulaganja u proizvodnju energije iz različitih obnovljivih izvora – prvenstveno solarnih elektrana, kao i biomase i biogasa koji nisu direktno zavisni od vremenskih uslova. Nasuprot tome, proizvodnja u hidroelektranama i solarnim elektranama može značajno da varira iz godine u godinu, čak i uz isti kapacitet. (AGEN RS, 2023)

Zgrade su se razvile u aktivne komponente pametnih mreža, što omogućava bolje upravljanje potrošnjom energije. Pametne mreže omogućavaju dvosmernu komunikaciju između zgrade i elektroenergetskog sistema i prilagođavanje potrošnje u skladu sa trenutnim potrebama. Uvođenje baterijskih sistema omogućava skladištenje viškova energije i njihovu kasniju upotrebu u periodima visoke potrošnje, čime se povećava sigurnost snabdevanja, rasterećuje mreža i olakšava integracija obnovljivih izvora energije.

Implementacija sistema za energetski menadžment u zgradama donosi brojne prednosti, uključujući bolju energetsku efikasnost, veću produktivnost i fleksibilnost prema promenljivim energetskim zahtevima.

• Smanjenje potrošnje energije putem praćenja i analize → identifikacija problematičnih tačaka koje se mogu rešiti uz minimalna ili bez dodatnih ulaganja.
• Transparentnost sprovedenih mera energetske efikasnosti.

• Manja potrošnja → manji ugljenični otisak.
• Energetski efikasniji uređaji → manji otisak.
• Ugradnja zelenih izvora energije → veća samostalnost i manja zavisnost od konvencionalnih izvora.

• Sertifikacija prema ISO 50001 – međunarodni standard koji poboljšava imidž firme i kredibilitet među klijentima, partnerima i zainteresovanim stranama.
• Doprinos ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (SDG – Sustainable Development Goals).
• Praćenje pokazatelja u skladu sa GHG protokolom (Greenhouse Gas Protocol).

info@solvera-lynx.com │+386 01 40 12 860

www.solvera-lynx.com │shop.solvera-lynx.com

Resursi: 

• IEA. (15. 2. 2023). There’s more to buildings than meets the eye: They hold a key to net zero emissions. Pridobljeno na https://www.iea.org/commentaries/there-s-more-to-buildings-than-meets-the-eye-they-hold-a-key-to-net-zero-emissions  
• Evropski svet. (2. 6. 2023). Fit for 55: making buildings in the EU greener. Pridobljeno na https://www.consilium.europa.eu/en/infographics/fit-for-55-making-buildings-in-the-eu-greener/ 
• Agencija za energijo [AGEN RS]. (2023). Poročilo o stanju na področju energetike v Sloveniji. Ljubljana: AGEN RS. Pridobljeno na https://www.agen-rs.si/documents/10926/38704/AZE_Poro%C4%8Dilo_o_stanju_energetike_v_Sloveniji_2022-final3/a85b584b-ca2b-481f-bb84-a396bc4e2dba 
• Solvera Lynx d.o.o. (25. 7. 2023). Solvera Lynx – Postavitev prve sončne elektrarne s partnerji, Ljubljana [Video]. Solvera Lynx. Pridobljeno na https://www.youtube.com/watch?v=ELWwTdCE8zo 
• Varčevanje energije. (25.5.2023). Sončne elektrarne v Sloveniji – pregled trga. Pridobljeno na https://www.varcevanje-energije.si/fotovoltaicne-elektrarne/soncne-elektrarne-pregled-trga-v-sloveniji.html